Share on twitter
Share on linkedin
Share on facebook

Fokus: Zakon o strancima

Narodna Skupština Republike Srbije je 22. marta 2018. godine usvojila Zakon o strancima koji je objavljen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije br. 24/2018, stupio na snagu 3. aprila 2018. godine, a počinje da se primenjuje od 3. oktobra 2018. godine (u daljem tekstu: „Zakon“). Stupanjem na snagu Zakona prestaje da važi dosadašnji Zakon o strancima („Sl. glasnik“ RS, br. 97/2008).

Osnovni cilj donošenja Zakona je usaglašavanje nacionalnog sistema u oblasti kontrole kretanja i statusnih pitanja stranaca sa direktivama Evropske Unije koje regulišu navedenu oblast, kao i detaljnije regulisanje pitanja migracije u vreme kada se dešavaju velike izbegličke krize na svetskom nivou, a što je sve preduslov kako za veću pravnu sigurnost stranih državljana, tako i za zaštitu bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. Takođe, izvršeno je usklađivanje odredbi Zakona sa odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka povodom prikupljanja i obrađivanja ličnih podataka lica koja učestvuju u postupcima u kojima se odlučuje o pravima i obavezama stranaca, kao i za potrebe evidencija koje vode nadležna ministarstva. Naposletku, izvršene su i izmene kaznenih odredbi, propisivanjem novih prekršaja i povećanjem iznosa novčanih kazni za sve predviđene prekršaje.

Među najznačajnijim novinama koje donosi Zakon izdvajamo sledeće:

  1. Ulazak stranaca na teritoriju Republike Srbije

Zakonom se dopunjuju razlozi zbog kojih strancu može biti odbijen ulazak u Republiku Srbiju (ako stranac nema putno zdravstveno osiguranje za period za koji namerava da boravi u Republici Srbiji, ako postoji opravdana sumnja da neće napustiti Republiku Srbiju pre isteka roka važenja vize, odnosno ako postoji mogućnost nezakonite migracije po ulasku u Republiku Srbiju…), a takođe precizno definišu rokovi i nadležnost za preduzimanje pojedinih radnji u postupku odlučivanja o ulasku i boravku stranaca na teritoriji Republike Srbije.

Kao jedna od značajnih novina koje Zakon uvodi jeste ta da se sve odluke donose na standardizovanom obrascu, a samim tim uvodi se i odluka o odbijanju ulaska stranca (sa navođenjem razloga odbijanja ulaska), što je do sada samo usmeno saopštavano strancima, uz upisivanje odbijanja ulaska u putnu ispravu stranca. Dodatno, predviđeno je da stranac može izjaviti žalbu protiv odluke o odbijanju ulaska u Republiku Srbiju, kao i protiv odluke o odbijanju zahteva za vizu, zahteva za izdavanje vize na graničnom prelazu, odluke o poništenju ili ukidanju vize, produženju roka važenja vize, , i to u roku od osam dana od dana prijema relevantne odluke.

Zakon takođe propisuje da u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranca u vezi sa ulaskom i boravkom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije u pogledu procene da li ulazak ili boravak stranca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik, dok samu procenu bezbednosnog rizika može dati i organizaciona jedinica Ministarstva nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Konačno, propisana je zabrana pomaganja ili pokušaja pomaganja stranom državljaninu da nezakonito uđe u Republiku Srbiju, tranzitira preko teritorije ili da nezakonito boravi na teritoriji Republike Srbije, s tim što se pod tim ne podrazumeva pomaganje radi spasavanja života, pružanja medicinske i humanitarne pomoći, odnosno pomaganje iz humanitarnih razloga, bez namere sprečavanja ili odlaganja prinudnog udaljenja.

  1. Vize

Zakonom su izvršene izmene u pogledu vrsta viza, a izričito je propisano da izdata viza nije garancija da će strancu biti odobren ulazak u Republiku Srbiju.

U skladu sa odredbama Zakona za određene države neophodno je pribaviti prethodnu saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova za izdavanje vize, dok je podnosilac zahteva za izdavanje vize u svakom slučaju dužan da priloži dokaz o mogućnosti ulaska u narednu državu na planiranoj maršruti, pozivno pismo i putno zdravstveno osiguranje.

Dok je ranijim zakonom bio predviđen samo institut poništavanja vize (ako se naknadno utvrdi da postoji neka od smetnji predviđena zakonom), Zakon uvodi i institut ukidanja vizeu slučajevima kada se naknadno utvrdi da više ne postoje uslovi koji su postojali u vreme njenog izdavanja.

  1. Boravak stranaca

 Pored preciziranja osnova za dobijanje privremenog boravka koji su bili predviđeni i prethodnim zakonom, Zakonom su dodati i novi osnovi kao što su: obavljanje verske službe; lečenje ili nega; vlasništvo nad nepokretnosti; humanitarni boravak; status pretpostavljene žrtve trgovine ljudima; status žrtve trgovine ljudima; drugi opravdani razlozi u skladu sa Zakonom ili međunarodnim ugovorom.

Važna zakonska novina jeste i ta da osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak mora biti istovetan osnovu za izdavanje vize za duži boravak.

Dok je u skladu sa dosadašnjim zakonom bio propisan samo krajnji rok za podnošenje zahteva za produženje privremenog boravka – 30 dana pre isteka roka važenja, Zakonom se propisuje i najraniji momenat kada je moguće podneti takav zahtev tri meseca pre isteka roka važenja.

  1. Nezakonit boravak, rešenje o vraćanju i prinudno udaljenje

 Za razliku od ranijeg uopštenog definisanja nezakonitog boravka kao boravka bez vize, odobrenja boravka ili drugog zakonskog osnova, Zakon taksativno navodi šta se smatra nezakonitim boravkom u Republici Srbiji. Zakonom se uvode i odredbe kojima se suzbija protivpravan ulazak ili boravak stranca u Republici Srbiji zaključivanjem tzv. braka iz koristi, uz propisivanje okolnosti koje mogu ukazivati da je takav brak zaključen, pri čemu se pomenute odredbe odnose i na vanbračne zajednice.

U slučaju nezakonitog boravka na teritoriji Republike Srbije, Zakonom je izričito propisano da rok za dobrovoljno napuštanje zemlje određen u rešenju (tzv. rešenju o vraćanju) ne može biti kraći od 7 ni duži od 30 dana. Zakon takođe uvodi mogućnost da se u rešenju o vraćanju strancu izrekne i mera zabrane ulaska u određenom vremenskom periodu koji ne može biti duži od 5 godina osim u slučaju ozbiljne pretnje po bezbednost Republike Srbije.

Zaštitnik građana je Zakonom predviđen kao nadzorni organ u postupku prinudnog udaljenja, a takođe su precizirane i odredbe koje se odnose na udaljenje maloletnika bez pratnje i smeštaj maloletnika u Prihvatilištu za strance.

Obavezni boravak kao mera za obezbeđivanje dostupnosti stranca nadležnom organu radi sprovođenja prinudnog udaljenja, prema odredbama Zakona može trajati do jedne godine i može da se produži na isti period, što je novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje prema kome je isti mogao da traje najduže 180 dana.

Preuzmite PDF bilten: Zakon o strancima

Odricanje od odgovornosti: Tekst u prilogu šalje se kao opšte uputstvo i ne predstavlja pravni savet. Copyright Cvetkovic, Skoko & Jovicic 2018.