Fokus: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

Dana 04.09.2010. godine počeo je da se primenjuje Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (“Službeni glasnik RS”, br. 36/10) na osnovu kojeg je Ministar rada i socijalne politike doneo Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS”, broj 62/10).

Krug lica na koja se zakon primenjuje:
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (u daljem tekstu: „Zakon“) primenjuje se na zaposlene i lica angažovana van radnog odnosa.

Obaveza poslodavca na obaveštavanje i sprovođenje mera:
Zakon propisuje obavezu poslodavca da pisanim putem obavesti zaposlene i lica koja zasnivaju radni odnos kod poslodavca o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, kao i obavezu sprovođenja mera obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja.

Rokovi za obaveštavanje:
1. Zaposlenih koji su u radnom odnosu – 30 dana od početka primene Zakona. Krajnji rok je 4. oktobar 2010. godine.
2. Novih zaposlenih – PRE stupanja na rad kod poslodavca.

Sadržina obaveštenja:
Odrebom člana 5. Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu (u daljem tekstu: Pravilnik) utvrđena je obavezna sadržina obaveštenja, i to:
– da je zakonom zabranjeno i sankcionisano vršenje zlostavljanja, seksualnog uznemiravanja, kao i zloupotreba prava na zaštitu od takvog ponašanja;
– šta se smatra zlostavljanjem, seksualnim uznemiravanjem i zloupotrebom prava na zaštitu od takvog ponašanja (pojmovi);
– da se zaštita od zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja ostvaruje kod poslodavca (u postupku posredovanja i postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog) i pred nadležnim sudom;
– da zaposleni koji smatra ili sumnja da je izložen zlostavljanju ili seksualnom uznemiravanju, pre obraćanja sudu, treba da se obrati nadležnom licu ili licima kod poslodavca za zaštitu od takvog ponašanja, a zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju ili seksualnom uznemiravanju od samog poslodavca, može da se neposredno obrati sudu za zaštitu od takvog ponašanja;
– da će poslodavac učiniti dostupnim podatke o licima ovlašćenim za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, licu kome se podnosi zahtev za zaštitu od zlostavljanje i drugim licima koja se mogu uključiti u postupak zaštite od zlostavljanja i na koji način;
– da se ne smatra zlostavljanjem, niti može pokretati postupak za zaštitu od zlostavljanja: u slučaju kršenja prava propisanih drugim zakonima kojima je i obezbeđena zaštita tih prava (protiv pojedinačnog akta poslodavca kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih; u slučaju uskraćivanja i onemogućavanja prava kao što je pravo na zaradu, dnevni, nedeljni i godišnji odmor i dr.; u slučaju diskriminatorskog ponašanja po bilo kom osnovu diskriminacije, koje je zabranjeno i sankcionisano posebnim zakonom i dr); da se ne smatraju zlostavljanjem ni: radna disciplina koja je u funkciji bolje organizacije posla; preduzete aktivnosti koje su opravdane za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu i povremene razlike u mišljenjima, problemi i konflikti u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka, osim ako nemaju za cilj da povrede ili namerno uvrede zaposlenog, kao i druga ponašanja koja se ne mogu smatrati zlostavljanjem u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu;
– da su prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja propisani Zakonom i ovim pravilnikom, koji su objavljeni u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(napominjemo da obaveštenje može sadržati i druge podatke za koje poslodavac smatra da su od značaja i u vezi sa predmetom obaveštenja)

Ostale napomene:
• Shodno odredbi člana 4. stav 3. Pravilnika, pisano obaveštenje sačinjava se u najmanje 2 (dva) primerka, od kojih jedan primerak zadržava poslodavac, a drugi zaposleni.
Ako zaposleni odbije da potpiše ili primi obaveštenje smatraće se da je upoznat sa njegovom sadržinon ako mu je obaveštenje dostavljeno po pravilima propisanim za lično dostavljanje.

Propisane kazne:
Nepostupanje poslodavca u skladu sa obavezom propisanom u članu 7. stav 1. i članu 37. Zakona (neupoznavanje zaposlenog sa zabranom vršenja zlostavljanja), predstavlja prekršaj iz člana 36. Zakona za koji su propisane novčane kazne, i to:

1. Za poslodavca sa svojstvom pravnog lica – u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara;
2. Za odgovorno lice u pravnom licu – u iznosu od 5.000 do 30.000 dinara;
3. Za preduzetnika – u iznosu od 10.000 do 40.000 dinara.

Preuzmite PDF bilten: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

Odricanje od odgovornosti: Tekst u prilogu šalje se kao opšte uputstvo i ne predstavlja pravni savet. Copyright Cvetkovic, Skoko & Jovicic 2010.